03. VAZ – VEČERNJA MOLITVA – f

III. VAZMENI TJEDAN – PETAK
03. VAZ – Svagdan 

VEČERNJA MOLITVA

NE UZNEMIRUJ SE, DIJETE MOJE
Ne uznemiruj se, dijete moje, i hodi blaga i pristupačna srca kroza svoje dane. Neka ti koraci budu bezazleni i neka ti bude poznato da ravni putovi nisu najkraći putovi do mene. Okusi svaki svoj korak da bi me prepoznao u svakome dahu i ne odašilji svoje srce pred sebe, neka je ono odano svakome tvojem pokretu. Ne izbjegavaj ničiju nevolju da te bijeg ne slomi i odazovi se vedro svakoj boli koja oblikuje tvoju dušu. Nemoj zaobići nijedno biće i nemoj prečuti nijednu srodnost, ne odvajaj let od posrtaja, budi strpljiv s treptanjem svojega bića. Ako si nakanio da me čime obdariš,razdaj sve kako bi ti se ruke ispunile, i dođi posve siromašan i malen, jer samo ćeš me tako moći obogatiti. Ne plaši se, dijete moje, i ne žalosti zbog onoga što ne možeš;prioni uza svoju krhkost i odluči se.
đ

03. VAZ- MISNA ČITANJA – f

III. VAZMENI TJEDAN – PETAK
03. VAZ – Svagdan 

MISNA ČITANJA

📖: Dj 9,1-20; Ps 117,1-2; Iv 6,52-59

Prvo čitanje: Dj 9, 1-20
On mi je oruđe izabrano da ponese ime moje pred narode.

Čitanje Djela apostolskih
U one dane: Savao sveudilj zadahnut prijetnjom i pokoljem prema učenicima Gospodnjim, pođe k velikomu svećeniku, zaiska od njega pisma za sinagoge u Damasku, da sve koje nađe od ovoga Puta, muževe i žene, okovane dovede u Jeruzalem.
Kad se putujući približi Damasku, iznenada ga obasja svjetlost s neba. Sruši se na zemlju i začu glas što mu govoraše: »Savle, Savle, zašto me progoniš?«
On upita: »Tko si, Gospodine?«
A on će: »Ja sam Isus kojega ti progoniš! Nego ustani, uđi u grad i reći će ti se što ti je činiti.«
Njegovi suputnici ostadoše bez riječi: čuli su doduše glas, ali ne vidješe nikoga. Savao usta sa zemlje. Otvorenih očiju nije ništa vidio pa ga povedu za ruku i uvedu u Damask. Tri dana nije vidio, nije jeo ni pio.

03. VAZ – JUTARNJA MOLITVA -f

III. VAZMENI TJEDAN – PETAK
03. VAZ – Svagdan 

JUTARNJA MOLITVA

Gospodin neka bude u današnjem danu s vama 😉

“Eto, jadnik vapi i Gospodin ga čuje, izbavlja ga iz svih tjeskoba!” Davidov bi se redak mogao odnositi i na mene. Znam li zavapiti Bogu i u trenucima najdublje krize? Znam li mu iskreno priznati svoju slabost? Tražim li ga i u takvim razdobljima, vjerujem li da će me izbaviti? Znam li “gledati u njega i razveseliti se”? Znam li prepoznati njegovu pomoć, njegovoga anđela koji me štiti i usred pogibelji? Znam li ga blagoslivljati, veličati i hvaliti kad me usliša?

Marija